ATEROSKLEROZA

Uzrok, posledice i prevencija

ATEROSKLEROZA

Ateroskleroza je bolest krvnih sudova u kojoj dolazi do promene unutrašnjeg sloja arterija. Na određenim mestima nakupljaju se masnoće, zapaljenske ćelije, te se stvara čvrsto vezivno tkivo, što rezultira stvaranjem aterosklerotskog plaka (ateroma).

Ovaj proces dovodi do suženja krvnih sudova, a u težim slučajevima može doći do njihovog potpunog zapušenja i stvaranja ugruška, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući srčane bolesti i moždani udar.

Masnoće u krvi

Holesterol: Uloga, funkcija i uticaj na zdravlje

Holesterol je masnoća koja prirodno postoji u organizmu i ima ključnu ulogu u njegovom funkcionisanju. On je važan sastojak svake ćelije, kao i sastavni deo muških i ženskih seksualnih hormona, hormona nadbubrežnih žlezda, vitamina D, te žučnih kiselina koje pomažu u varenju.

Holesterol se proizvodi u jetri, ali se takođe unosi putem hrane, posebno namirnica životinjskog porekla. Iz jetre, holesterol se putem krvi prenosi do delova tela gde je potreban za različite biološke procese.

LDL i HDL holesterol

Holesterol i lipoproteini: Uloga u zdravlju krvnih sudova

Holesterol je masnoća rastvorljiva u mastima koja se prenosi kroz krv, koja je uglavnom vodena. Za ovaj prenos potrebni su posebni prenosioci, poznati kao lipoproteini – kombinacija masti i proteina. Postoje dve vrste lipoproteina:

LDL holesterol (loš): Prenosi holesterol do ćelija, tkiva i organa. Kada ga ima previše, taloži se na zidovima krvnih sudova, što može dovesti do ateroskleroze.
HDL holesterol (dobar): Skuplja višak holesterola i prenosi ga nazad u jetru, gde se izlučuje, čime pomaže u “čišćenju” krvnih sudova.

Manji nivo LDL holesterola i veći nivo HDL holesterola smanjuju rizik od razvoja ateroskleroze i njenih ozbiljnih komplikacija.

Trigliceridi su vrste masnoća koje unosimo hranom i talože se u masnim ćelijama kao skladište energije. Ako unosimo više hrane nego što nam je potrebno, viškovi se pretvaraju u trigliceride i nakupljaju kao masne naslage. Smanjenjem unosa hrane, ove naslage se troše.

Poželjne vrednosti masnoća u krvi:

Pre vađenja krvi za analizu nivoa masnoća u krvi potrebno je ne uzimati hranu 15 sati pre uzimanja krvi.

Masnoća	Nivo masnoće [mmol/l]	Komentar rizika
Ukupni holesterol	manje od 5,2 5,20-6,19 više od 6,20	poželjno granično rizično visoko rizično
LDL holesterol	manje od 3,40 3,40-4,10 više od 4,10	poželjno granično rizično visoko rizično
HDL holesterol	više od 1,60 1,00-1,60 manje od 1,00	poželjno granično rizično visoko rizično
Trigliceridi	manje od 1,70 1,70-2,29 više od 2,29	poželjno granično rizično visoko rizično

Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su:

Povećana količina masnoća u krvi i gojaznost: Sav višak holesterola i drugih masti koje organizam ne može da iskoristi talože se na zidovima arterija, što dovodi do ateroskleroze.

Povećan krvni pritisak (hipertenzija): Glavni način delovanja hipertenzije na nastanak ateroskleroze jeste mehaničko oštećenje endotelnih ćelija koje oblažu krvne sudove. Krv pod visokim pritiskom udara u zidove arterija i oštećuje ih, čime se pokreće proces stvaranja aterosklerotskog plaka.
Pušenje cigareta: Otrovi iz dima cigareta direktno oštećuju arterije, dok istovremeno smanjuju nivo zaštitnog HDL holesterola u krvi, što povećava rizik od ateroskleroze.
Šećerna bolest (dijabetes): Osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja ateroskleroze zbog lošije cirkulacije i povišenog nivoa glukoze u krvi.
Godine života i pol: Muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55, posebno one koje su ušle u menopauzu, imaju veći rizik od nastanka ateroskleroze.
Način života i ponašanje: Nedovoljna fizička aktivnost i stres takođe povećavaju rizik od razvoja ateroskleroze.
Nasleđe: Porodična istorija srčanih bolesti povećava šanse za razvoj ateroskleroze.

Ateroskleroza može zahvatiti sve arterije u organizmu, a najopasnije posledice su moždani udar, ishemijska bolest srca (angina pektoris) i srčani udar (infarkt). Ova bolest ne pogađa samo srce i mozak, već i bubrege, noge, pa čak i oči.

Dinamika promena na krvnom sudu:

Početak stvaranja plaka: Plak se formira, ali prohodnost krvnog suda je još uvek dovoljna i osoba nema simptome smanjene cirkulacije.
Sužavanje krvnih sudova: Plak se uvećava i značajno sužava arteriju, smanjujući dotok krvi i izazivajući simptome poput bola u grudima kod angine pektoris, ili grčeva i bolova u nogama prilikom hodanja zbog suženja arterija nogu.
Zapušenje krvnog suda: Kada plak postane preveliki ili se na njemu stvori ugrušak, krvni sud može biti potpuno zapušen, što dovodi do infarkta srca, moždanog udara ili gangrene.

Kako sprečiti

Kako sniziti nivo masnoća u krvi i očuvati zdravlje krvnih sudova

Za snižavanje nivoa masnoća u krvi, prvi korak je pravilna ishrana. Ako nivo masnoća nije previše povišen, dijeta može biti dovoljno efikasna. Potrebno je striktno se pridržavati dijete, a nakon 2-3 meseca ponovo proveriti nivo holesterola i drugih lipida u krvi.

Ukoliko se vrednosti ne normalizuju, lekar može preporučiti odgovarajući lek. Važno je napomenuti da lekovi za snižavanje holesterola mogu biti potrebni doživotno, pa se dijeta nikako ne sme zanemariti. Čak i kada se koriste lekovi, ishrana mora ostati pravilna.

Osim toga, ključni koraci za očuvanje zdravlja srca uključuju:

Pravilno lečenje povišenog krvnog pritiska i šećerne bolesti.
Prestanak pušenja: Pušenje negativno utiče na zdravlje krvnih sudova.
Redovna fizička aktivnost: Aktivnosti poput šetnje, plivanja i druge umerene fizičke aktivnosti poboljšavaju cirkulaciju i zdravlje srca.
Smanjenje stresa: Stres može značajno doprineti pogoršanju zdravlja srca i krvnih sudova.

Ishrana

VRSTA HRANE: Mleko i mlečni proizvodi, jaja, hleb, peciva, testenine, m meso, ribe, plodovi mora, povrće, voće, masnoće, ulja, začini, slatkiši, pića

DOZVOLJENA HRANA

Obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir, posni sirevi (u malim količinama)
Belance
Hleb od celog zrna, crni, graham raženi (samo jedna kriška), proja, pirinač
Riba (plava i bela), piletina i ćuretina bez kožice, kuvana govedina, teletina i jagnjetina, divljač, dimljena presna šunka, pršut, pileći narezak, ćureća prsa
Sve vrste povrća, kuvano bez dodatka masnoće, sve vrste salata, soja i sojini proizvodi
Jabuke, višnje, limun, dunje, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice
Maslinovo, suncokretovo,kukuruzno i sojino ulje
Svi začini – začinsko bilje, biber, so (do 3g/dan), senf, sirće, kim, bosiljak, kari…
Slatkiši sa veštačkim zaslađivačima, suvi kolači bez masnoća
Čaj i kafa bez šećera

ZABRANJENA HRANA

Punomasno mleko, ovčije kiselo mleko, pavlaka, šlag, puter, punomasni sirevi, kajmak
Žumance
Beli hleb, lisnato testo sa puterom i jajima, smoki, krekeri, peciva
Masna svinjetina, govedina, jagnjetina, pašteta, iznutrice, kobasice, salame, čvarci, slanina, mesne konzerve
Krompir (pire, pržen, pomfrit, restovan)
Grožđe, banane, smokve, urme, sušeno i kandirano voće, orasi, bademi, lešnik
Svinjska mast, loj, margarin
Majonez, kečap
Šećer i med u svim oblicima, pekmez, marmelada, torte, kolači, sladoled, puding
Sva alkoholna pića, sokovi sa dodatkom šećera, gazirani, kakao i čokolada

Pridržavanje

Doživotna pridržavanje pravilne ishrane za zdravlje srca i krvnih sudova

Neophodno je da se doživotno pridržavate uputstva za ishranu
Uspeh lečenja prvenstveno zavisi od pravilne ishrane
Telesnu masu treba da održavate u granicama normale (ako od telesne visine oduzmete 100, dobićete orijentacionu vrednost normalne telesne mase)
Merite svoju telesnu masu jednom u dve – tri nedelje
Svakodnevno se bavite fizičkom aktivnošću (brzo hodanje 3-4 km, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, jutarnja gimnastika 15-20 min, i slično)
Alkohol i pušenje nisu dozvoljeni. Smanjite unos kuhinjske soli
Hranu pripremajte isključivo na ulju. Povrće skuvajte na vodi i na kraju dodajte ulje. Jednom upotrebljeno ulje ne treba više puta koristiti.
Preporučuju se manje količine mesa, a dva puta nedeljno obrok zamenite ribom, prvenstveno morskom. Jednu količinu mesa, oko 1/5 zamenite sojom
Povećajte unos dijetetskih biljnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, ovsene pahuljice, cele jabuke, pasulj, sočivo, grašak, neljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer.

Simptomi bolesti srca

Holesterol: Uloga, funkcija i uticaj na zdravlje

Koronarna bolest srca, poznata i kao angina pectoris, najčešće izaziva bolove u grudima, koji se obično javljaju tokom fizičkog napora ili emocionalnog stresa. Ovi bolovi obično nestaju u mirovanju ili nakon uzimanja nitroglicerina.

Kako se manifestuje bol?

Nelagodnost u grudima – Bol se opisuje kao stezanje, pritisak, težina, pečenje, gušenje, ili nedostatak vazduha.
Proširenje bola – Bol se može širiti u levu ruku, laktove, šake, leđa, vrat, donju vilicu, a ponekad i u gornji deo stomaka.
Trajanje bolova – Obično traje od 1 do 5 minuta.

Prateći simptomi angine pektoris:

Tokom napada angine, mogu se javiti i prateći simptomi kao što su:

Znojenje,
Omaglica i vrtoglavica,
Otežano disanje,
Nepravilni ili ubrzani srčani ritam.

Koji faktori mogu izazvati napad angine pektoris?

Količina i trajanje fizičkog napora koji izaziva napad angine variraju od osobe do osobe. Mnoge osobe mogu imati koronarnu bolest srca bez očiglednih simptoma, a bolest se često otkrije tek kada dođe do infarkta ili iznenadne smrti. Osobe sa dijabetesom mogu biti posebno izložene riziku zbog oštećenja nerava (polineuropatija).

Prevencija i značaj redovnih pregleda

Zbog opasnosti od neprepoznatih simptoma, važno je da muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55 godina ili one koje su u menopauzi barem jednom godišnje posete svog lekara i obave sistematski pregled, koji uključuje test opterećenja kako bi se pravovremeno dijagnostikovala koronarna bolest srca.